Postmoderni društveni, naročito politički i ekonomski odnosi na planetarnoj pozornici u dužem vremenskom periodu kanalisani su permanentnim konfliktima na platformi sukoba interesa. Konfrontacije u svrsi ostvarivanja proklamovanih nacionalnih ciljeva suparnika na međunarodnoj pozornici danas se vode upotrebom sofisticiranih militarističkih resursa. Postojeći međudržavni vojnopolitički savezi, odnosno transkontinentalne hegemonističke grupacije esencijalno kreiraju geopolitičku, geoekonomsku i bezbednosnu mapu globalne zajednice. Trijumfalistička prekookeanska strategija svetskih gospodara podrazumeva i formulisanje relacija između država u pojedinim regionima, saglasno strategiji vlastitih nacionalnih interesa. Navedeni postulati značajno determinišu prostor za suvereno delovanje „svetske periferije“ oličene u malim i nerazvijenim zemljama.
Globalna, međunarodna, regionalna i povezano sa njima nacionalna bezbednost težišno je koncipirana od strane vodećih aktera svetskog poretka. Kompetentno teorijsko proučavanje i razmatranje stanja od najšireg do lokalnog nivoa organizovanja međunarodnog sistema, zasniva se na korelacijama aktuelnih centara moći. Sadašnje pozicije SAD, Ruske Federacije, NR Kine i Evropske Unije predstavljaju fundamentalnu odrednicu inoviranih geostrategijskih i geobezbednosnih odnosa subjekata međunarodne zajednice. Sledstveno navedenom, profilišu se eksterne relacije državnih tvorevina na transnacionalnom, regionalnom i subregionalnom planu. Svedoci smo narastajućih antagonizama između velikih sila i njihovih sledbenika, što se neminovno manifestuje na svim delovima planete Zemlje.
Region Jugoistočne Evrope u svim etapama ljudske istorije označavao je trustno područje, kao poprište konstantnih tenzija i ratova, zasnovanih na ekspanzionističkim tendencijama moćnika. Sintagme „Bure baruta“ i Čerčilova „Meki stomak Evrope“ slikovito pozicioniraju posmatranu teritoriju. Taj prostor sa subregionom Zapadnim Balkanom karakteriše se tradicionalnim kontroverzama na socijalnom, ekonomskom, bezbednosnom, religijskom, vojnopolitičkom, etničkom i drugim poljima. Međunarodni položaj pojedinih država, članica ovog prostornog kolektiviteta prvenstveno je definisan političkom pripadnošću, utvrđenoj zvaničnim normativnim aktima. Prvorazredna uloga u svim oblastima njihovog bitisanja i sferi koegzistencije pripada projektima evropskih, odnosno evroatlantskih integracija. Civilizacijske kontroverze novokonstruisanog doba sa savremenim izazovima, rizicima i pretnjama, dodatno usložavaju stolećima prisutne protivrečnosti.
Transgranična saradnja država manifestuje se i sprovodi u kontekstu postojećih multilateralnih koncepcija. Objektivni hipotetički okvir ukazuje da su odgovornost, tolerancija i pomirenje ključni za normalizacija međudržavnih odnosa. To, bez obzira na konstantne balkanske kontradiktornosti, etnonacionalne i međureligijske konflikte koji se gotovo ciklično ponavljaju. Institucionalna rešenja koja do danas nisu dobila konkretnu satisfakciju, ogledaju se u uspostavljenim regionalnim inicijativama: Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi, Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope, Regionalni savet za saradnju, Jadransko – Jonska inicijativa, Centralnoevropska zona slobodne trgovine – CEFTA i druge. Prema ingerencijama Evropske Unije potpisani su sporazumi u oblastima parlamentarne saradnje, spoljne trgovine, saobraćaja, bezbednosti, zaštite životne sredine, energetike i civilnog društva.
Evidentno je da postoji veliki broj utemeljenih projekata stvorenih u cilju normalizacije i razvoja odnosa zemalja u susedstvu, mikrogionu Zapadnom Balkanu, regionu Jugoistočne Evrope i šire zajednice. Egzistiraju krizna žarišta pre svega Kosovo, Pridnjestrovlje i Kipar, odnosno delikatne relacije Srbija – Hrvatska, Srbija – Crna Gora, Srbija – Albanija i Grčka – Turska. Pozitivne inicijative olakšavaju prekograničnu komunikaciju, utiču na javno mnenje, podstiču nove vidove kooperacije, favorizuju rešavanje problema i stvaranje uzajamnog poverenja. Osnovna slabost je fragmentaran metod razrešavanja anomalija, tako da su navedeni koncepti rezultat nastojanja Evropske Unije i vodećih međunarodnih činilaca, mnogo manje samih balkanskih zemalja. Koncepti u vidu „zamrznutog stanja“ su neodrživa, što potvrđuju stalni sukobi Jermenije i Azerbejdžana oko pokrajina Nagorno Karabah u susednom regionu Zakavkazja, zatim Indije i Pakistana oko Kašmira i druga. Stoga, podržavamo nastojanje aktuelnog državnog rukovodstva oko postizanje konačnog rešenja za Kosovo i Metohiju.
Aktuelna pandemija COVID – 19 sa dramatičnom eskalacijom i kafastrofalnim reperkusijama imperativno zahteva sveobuhvatan pristup u obuzdavanju te ogromne pošasti. Uspostavljene paradigme međudržavne saradnje i projekti kooperacije znanja moraju se potpuno implementirati u akutnoj sferi ljudske egzistencije. Krucijalna ulogu u eliminisanju korone virusa pripada nauci, koja po definiciji rešava probleme ljudi i čovečanstva. To označava vrhunski, najatraktivniji izazov za sve pripadnike akademske zajednice u svetu. Zalažemo se za integrisan princip na svetskom nivou, uključujući parcijalna istraživačka dostignuća pojedinih država i institucija. Podrazumeva se odbacivanje separatnih politički i ekonomski motivisanih koncepcija u prevenciji i lečenju ljudi. Vakcina kao relevantno sredstvo, može se prihvatiti isključivo nakon potvrde nekog od četiri vodeća medicinska časopisa u svetu, koji sprovode kompleksne i rigorozne višedecenijske recenzije istraživačkih poduhvata.
U Beogradu,20. oktobar 2020. godine
Akademik prof. dr Slobodan Nešković