SA NAUČNE KONFERENCIJE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM NA TEMU:
„POLITIKA EKONOMSKE STABILNOSTI, DIGITALIZACIJA OBRAZOVANJA I CIRKURALNA EKONOMIJA U DRŽAVAMA ZAPADNOG BALKANA“
Naučna konferencija sa međunarodnim učešćem na temu: Politika ekonomske stabilnosti, digitalizacija obrazovanja i cirkuralna ekonomija u državama Zapadnog Balkana, koju su organizovali:
- Međunarodna akademija nauka, umetnosti i bezbednosti – MANUB iz Beograda
zajedno sa:
- Univerzitet „Sveti Kiril i Metodij“, Veliko Trnovo, Bugarska,
- Internacionalnim Univerzitetom iz Travnika BiH,
- Centrom za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti – CESNA B, Beograd i
- Društvom ekonomista iz Kragujevca.
Predmetni skup organizovan je 20-21. februara 2026. godine u hotelu „Zelengora“ Kragujevac, i podržan je od Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.
Tom prilikom usvojeni su sledeći
Z A K Lj U Č C I
- Digitalizacija sistema obrazovanja i inkorporacija informaciono-komunikacionih tehnologija predstavljaju doktrinarni esencijalni konstrukt sa implikacijama u svim sferama društva, za modifikaciju procesa osposobljavanja i naučno stručnog prosperiteta sa najširim socijalnim, etičkim i bezbednosnim konotacijama. Digitalne platforme, e-learning moduli i interaktivne paradigme iniciraju efikasniju dostupnost, fleksibilnost i adaptivnost individualnim preferencijama, a u kontekstu efektivnijeg monitoringa, evaluacije, razvoja pragmatičnih veština i kritičkog promišljanja. Digitalizovani obrasci kontiunirano prate sprovođenje utvrđenih procedura, što podrazumeva visoke standarde sigurnosti, sticanje savremenih znanja i smanjenje rizika od povreda na radu, tako da postaju indikator kompetencija i razvoja kulture delatnosti kompanija. Razmatrani strateški konceptualni diskurs unapređuje kognitivni kvalitet stečenih znanja, ekonomsko bitisanje poslovnih subjekata i nacionalnu bezbednost svake zemlje, tako i država subregiona Zapadnog Balkana.
- Implementacija postmodernih modaliteta u obrazovanju nesporno se reflektuje u progresivne strateške projekte Evropske Unije kroz područja European Green Deal, Sofijske deklaracije i Evropa 2030. Inteligentni digitalni alati prikupljaju i analiziraju podatke o resursima, energiji, emisijama gasova u svrsi poboljšanja efikasnosti biznisa uz smanjenje negativnih reperkusija na životni ambijent. Pri tome, omogućava se optimizacija proizvodnog instrumentarijuma, minimiziraju izazovi povećanih troškova, jačanje performansi ljudskih resursa, standardizacija informacija i cyber bezbednost. Integracija relevantne edukacije, naučno zasnovanih inovativnih tehnologija i konceptualno primenljive digitalne transformacije osigurava eliminisanje aktuelnih kontroverzi u cilju ostvarivanja nacionalnih interesa zemlje. Doktrina digitalizacije značajno pozicionira i temat cirkularne ekonomije u najširem sagledavanju realizacije uspostavljenih kriterijuma ekološke održivosti, rekonfiguracije poslovnog angažmana i esencijalnog interfejsa ekonomske stabilnosti državne zajednice.
- U savremenim uslovima globalizacije svetske privrede, jedan od bitnih faktora koji utiče na rast i razvoj svake privrede jeste i makroekonomska stabilnost. Ekonomska politika treba da stvori uslove za makroekonomsku stabilnost i rast privrede na bazi povećanja investicija, izvoza, štednje, produktivnosti i konkurentnosti, uz smanjenje makroekonomskih neravnoteža, pogotovo fiskalnog deficita, inflacije i deficita tekućeg računa. Ključni makroekonomski ciljevi kojima teže sve privrede, pored povećanja proizvodnje, uključuju postizanje dugoročne ravnoteže, stabilnost opšteg nivoa cena i rast zaposlenosti. Da bi se uspostavila makroekonomska stabilnost kao i održiv privredni rast veoma je važno da se vodi racionalna ekonomska politika i izvrše ubrzane strukturne reforme. Makroekonomska stabilnost na Zapadnom Balkanu suočava se sa izazovima, ali pokazuje znake otpornosti. Inflacija je u padu, dok je bankarski sektor stabilan sa niskim nivoom problematičnih kredita. Uprkos tome, region se bori sa ekonomskim i socijalnim problemima, kao i potrebom za poboljšanjem imidža.
- Značajan preduslov održavanja makroekonomske stabilnosti predstavlja izgradnja cirkularne ekonomije. Cirkularna ekonomija predstavlja savremeni i održivi model ekonomskog razvoja koji odgovara na izazove modernog društva. Njena primena omogućava racionalnije korišćenje resursa, smanjenje otpada i zaštitu životne sredine. Zbog toga cirkularna ekonomija ima sve veći značaj i postaje važan deo razvojnih strategija mnogih zemalja. Analiza cirkularne ekonomije u funkciji održivog razvoja zemalja Zapadnog Balkana ukazuje na sve veću potrebu za sistemskom transformacijom načina na koji se proizvodi, konzumira i upravlja resursima. Kroz teorijski okvir, pregled evropske politike, stanje u zemlji i analizu ekonomskih, ekoloških i društvenih aspekata, pokazano je da cirkularna ekonomija ne predstavlja samo alternativu u pogledu zaštite životne sredine, već i održiv model razvoja koji u sebi objedinjuje ekonomsku racionalnost, ekološku odgovornost i društvenu inkluziju. Analiza takođe pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana imaju značajne potencijale za razvoj cirkularnih modela, ali i niz strukturnih prepreka koje otežavaju njihovu implementaciju. Institucionalna fragmentacija, nedovoljna investiciona ulaganja, slaba regulativa i niska svest građana i privrede ostaju glavni izazovi. Ipak, procene govore da bi prelazak na cirkularne tokove mogao doneti višestruke koristi, od ušteda u energiji i sirovinama, preko smanjenja emisije gasova staklene bašte, do otvaranja novih radnih mesta i podizanja konkurentnosti ovih zemalja. Unapređenje cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu zahteva jačanje zakonske regulative, podsticanje inovacija i zelenih biznis modela, poboljšanje upravljanja otpadom (posebno komunalnim), edukaciju javnosti, te ulaganje u infrastrukturu za reciklažu i ponovnu upotrebu, kako bi se prešlo sa linearnog modela na ekonomiju sa zatvorenim materijalnim tokovima, usklađujući ekonomski rast sa održivim razvojem i zaštitom životne sredine. Za unapređenje cirkularne ekonomije na Zapadnom Balkanu ključni su jačanje institucionalnih rešenja i implementacija EU standarda, investicije u infrastrukturu za upravljanje otpadom, podrška inovacijama i malim i srednjim preduzećima za cirkularne modele, podizanje svesti javnosti i poslovanja, kao i saradnja na regionalnom nivou, fokusirajući se na ekomodernizaciju, smanjenje otpada i regenerativne prakse u skladu sa ciljevima održivog razvoja.
- Neophodno da se u Republici Srbiji u najkraćem roku usvoji državni projekat „Obnova i razvoj sela i poljoprivrede – jedan od nacionalnih prioriteta Republike Srbije za period 2026-2036. godina“.
- Predloženo je da u okviru dana državnosti Sretenja – 15. februara u Kragujevcu tradicionalno svake godine održavaju Međunarodne naučne konferencije o najaktuelnijim temama koje se odnose na države regiona Jugoistočne Evrope pod nazivom „ŠUMADIJA – naučno ekonomski i bezbednosni forum“.
K O M I S I JA
za izradu zaključaka
Doc. dr Miloš Tucović, predsednik
Prof. dr Petar Veselinović, član
Dr Milutin Matić, član
Doc. dr Ratomir Antonović, član
Akademik prof. dr Slobodan Nešković, član
U Kragujevcu, 11. mart 2026. godine